Kao i u svakom drugom programskom jeziku, i u pascal-u se konstrukcije grade od skupa osnovnih simbola jezika, koje čine slova, cifre i specijalni znaci.

U PASCAL-u se koriste sledeća 

Specijalni znaci su i neštampajući znaci (praznina, znak za novu liniju, znak za tabulaciju)

Rezervisane reči običnog (ANSI) Pascal-a su:
and, array, begin, case, const, div, downto, do, else, end, file, for, function, goto, if, in, label, mod, nil, not, of, or, procedure, program, record, repeat, set, then, to, type, until, var, while, with (ukupno 34).

Ove reči su rezervisane sa građenje standardnih konstrukcija u Paskalu, i zbog toga ne mogu biti korišćene za zadavanje imena promenljivih, konstanti ili tipova. Rezervisanih reči u Turbo (tj. Borland) Paskalu ima ukupno 54 jer taj programski jezik ima proširenja u odnosu na standardni Paskal, pa je u Turbo Paskalu čak moguće građenje mnogo apstraktnijih struktura podataka koje nazivamo objektima.

Brojevi se u Paskalu obično čuvaju u promenljivama celobrojnog tipa (integer) ili u promenljivama realnog tipa (real).

Imena za promenljive, konstante i tipove u turbo paskalu moraju zadovoljavati sledeće zahteve: 

1. Moraju početi slovom (dakle, ne smeju početi cifrom), 

2. moraju se sastojati od samo jedne reči i 

3. ne smeju biti duža od 64 znaka. 

U EBNF definicija za imena promenljivih, konstanti i tipova izgleda ovako :  <ime>::= slovo { cifra | slovo}

Primeri za imena promenljivih: x, y, z, m, n, suma, s2, str, ch, br, i, j itd.  

Primeri pogrešnih imena za nazive promenljivih su : 1x, gornja stranica, 111qwe itd.

Primer programa: 

Program Zbir;

Var x,y,z : integer;

Begin

read (x,y);

z:=x+y;

write (z);

End. 

Gornji program omogućava korisniku da unese dva broja (brojevi koje korisnik unese biće sačuvani u promenljivama celobrojnog tipa x i y) , zatim ih program sabira i smešta rezultat sabiranja u promenljivu z (koja je takođe celobrojna) i na kraju program ispisuje vrednost koja se nalazi u promenljivoj z na ekran.

Iz ovog primera možemo videti osnovnu strukturu jednostavnog programa u paskalu:

1. Program počinje rezervisanom rečju Program iza koje sledi ime programa.

2. sve promenljive koje se koriste u programu moraju biti navedene u delu programa koju nazivamo odeljak za deklaraciju promenljivih, koji počinje rezervisanom rečju var (od eng: variable).

3. Program počinje rezervisanom rečju Begin i završava se rezervisanom rečju end iza koje sledi tačka.

4. Naredbe izmedju begin i end čine tzv. telo programa. U ovom primeru ima ih tri. Prva očitava vrednosti sa tastature pozivajući (na izvršenje) naredbu read. Druga naredba je standardna naredba dodele (rezultat sabiranja dodeljuje se promenljivoj z). Treća naredba write je naredba za ispis sadržaja promenljive z na ekran.

5. Na kraju svake naredbe pišemo tačku zarez (;), osim posle begin i end.

Takozvano uvlačenje redova nije neophodno (svi redovi programa su mogli početi od leve ivice) ali pošto mnogo doprinose čitljivosti programa, u paskalu, i mnogim drugim programskim jezicima, smatra se za pravilo.

Program iz gornjeg primera baziran je na sledećem algoritmu: